Kao arijer čuvam leđa celoj ekipi. Ovde sam prvi put osetila da neko čuva i moja.
Nikad nisam bila „sportski tip" — poslednja su me birali u školi. Na prvom treningu sam stala na sam kraj terena, gde niko ne želi da stoji, i baš tu sam pronašla svoje mesto. Arijer vidi ceo teren, čita igru i istrčava kad je najteže. Za tri godine ragbi 13 me je od devojke koja se izvinjava što postoji pretvorio u ženu koja poslednja pušta loptu iza sebe.
„Tražila sam zajednicu, a našla sam sestre. Ragbi 13 mi je promenio i telo i samopouzdanje.”
Posao me je iscrpljivao i nisam imala krug ljudi van kancelarije. Sad mi je tim drugi dom.
„Dođeš na jedan trening iz radoznalosti, a ostaneš zbog ekipe.”
Mislila sam da je sport iza mene. Treneri su me vodili korak po korak, bez ijednog osuđujućeg pogleda.
„Prvi put u životu se osećam neuništivo. Teren je jedino mesto gde sam potpuno svoja.”
Kao tinejdžerka sam bila stidljiva. Ragbi 13 mi je dao glas — i na terenu i van njega.
Sa 14 godina sam mislila da sport nije za mene. Sad treniram mlađe od sebe.
Škola me je upisala na probni trening skoro slučajno. Tri godine kasnije sam i dalje tu, pomažem novim devojčicama da prebrode isti strah koji sam i ja imala prvog dana.
Ženski ragbi 13 za sve žene i devojke u Srbiji. Sport, sestrinstvo i mesto gde svaka žena ima svoju poziciju.